ПЕЛОПОНЕЗ је махом планинска област, која покрива површину од 15.490 км², у југозападном делу Грчке.
Већи део полуострва је планински. Најпознатије планине су Тајгетус (југ), Парнонас (југоисток), Арахнео (исток), Менајо (север), Егалео (запад). Планине су високе, на југу често голетне, а на северу под шумама. Равнице су мале, међусобно изоловане и углавном смештене дуж обале. Најчешће су образоване око доњих токова река. Постоји и неколико поља у средишњем делу периферије, која су најчешће на знатној надморској висини (500 м). У приобалном делу клима је изразито средоземна, даље од мора и на већим висинама она прелази у континенталнији облик. Покрајина Пелопонез источном обалом излази на Егејско море, тачније на Саламиски и Арголиски залив. На западу и југу периферија излази на Јонско море, при чему је на западну отворено море, док су на југу два залива, Месинијски и Лаконски залив. Због бројних залива, постоји и много полуострва, од којих су највећа Мани, Месинија, Малејас и Доруфи. Због сушне климе нема много водотокова, углавном мањих. Најпознатији су речице Евротас и Алфиос. |
|
|
ГОА је савезна држава Индије. Простире се на источним облама арапског мора Индијског океана на дужини од 105км и ширини 65км. Обухвата површину од 3701 километара квадратних. Главни град је Пенаџи (Панаји), а највећи град је Васко де Гама. Ова атрактивна дестинација била је од 15. века па све до средине 20. века колонија Португала. Васко де Гама био је први Европљанин који је допловио до Индије, до обла данашње Гое у потрази за новим поморским трговачким путевима јер су Турци држали све копнене пределе преко којих није било могуће вршити трговину. Са својим португалским црквама и хиндуистичким храмовима Гоа преставља типичну мешавину шарма португалске традиције и индијске културе. Ова најмања индијска држава је данас једна од најпопуларнијих туристичких дестинација и носи епитет рајског места.
|